Prekomerna gojaznost, bolest modernog doba


Kako tvrdi Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) gojaznost širom sveta se skoro utrostručila od 1975. godine. U 2016. godini, više od 1.9 milijardi odraslih, starijih od 18 godina, imalo je višak kilograma, od čega je preko 650 miliona bilo gojazno. Danas većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna težina i gojaznost ubijaju više ljudi nego nedovoljna uhranjenost. Poražavajuća je i činjenica da je u 2020. godini 39 miliona dece, mlađe od 5 godina, bilo prekomerno gojazno.

Uticaj gojaznosti na zdravlje i kvalitet života

Prekomerna težina i gojaznost su glavni faktori rizika za niz hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, bolesti srca i moždani udar. Prekomerna težina takođe može dovesti do dijabetesa tipa 2, oboljenja kostiju i zglobova, nastanka karcinoma. Psihološke posledice uključuju nisko samopouzdanje, anksioznost i depresiju što dovodi do ozbiljne narušenosti mentalnog zdravlja i kvaliteta života. Rizik od hroničnih oboljenja se povećava sa povećanjem telesne težine i indeksom telesne mase (BMI) .

Indeks telesne mase (BMI)

Indeks telesne mase se dobije kada se telesna težina osobe u kilogramima podeli sa visinom u metrima na kvadrat. BMI će vam pokazati da li se nalazite u okviru normalne težine, ili ste bliži prekomernoj, odnosno smanjenoj telesnoj težini. Uobičajeni su sledeći kriterijumi:

  • Pothranjenost: 18,5
  • Zdrava telesna masa: 18.5 do 25
  • Prekomerna težina: 25 do 30
  • Gojaznost: preko 30

BMI prikazuje odnos mase i visine tela, međutim ne uzima u obzir telesnu građu, pa je njegova upotreba ograničena. Sa druge strane, BMI se koristi kao dobra medicinska i statistička mera uhranjenosti.

Lečenje patološke gojaznosti

Određeni pacijenti i pored dijete, vežbanja i promene životnog stila ne mogu značajnije smanjiti prekomernu telesnu težinu. Ukoliko konzervativne mere nisu dovele do željenih rezultata. indikovano je hiruško lečenje gojaznosti. U savremenoj medicini, zlatni standard u lečenju patološke gojaznosti predstavlja barijatrijska hirurgija.

“Sleeve” gastrektomija

“Sleeve” gastrektomija predstavlja proceduru kojim se uklanja veliki deo želuca. Ostatak želuca nakon operacije ima izgled “banane”, čime se smanjuje njegov kapacitet, a samim tim i količina hrane koja se može konzumirati. Smanjuje se i nivo hormona koji izaziva glad, tako da se osećaj sitosti javlja relativno brzo. Ova procedura indukuje nagao i brz gubitak telesne težine. Pristup je najčešće laparoskopski tj. minimalno-invazivan, što podrazumeva zahvat kroz par malih rezova u gornjem delu stomaka.

Gastrični bajpas

Ova procedura se izvodi iz dva dela. Od gornjeg dela želuca se formira mala “kesa” pri čemu se ostatak želuca odvaja i ostavlja u trbušnoj duplji. Drugi korak omogućava preusmeravanje hrane, budući da se početni deo tankog creva odvaja i povezuje sa novoformiranom malom kesom.

Gastrični balon

Ugradnja gastričnog balona za mršavljenje je nehirurški način lečenja gojaznosti i predstavlja minimalno invenzivnu metodu. Balon za mršavljenje je napravljen od savremenog silikonskog materijala koji se postavlja kroz usta uz pomoć endoskopske kamere. Ovaj način lečenja nije trajan i zahteva promenu načina života, fizičku aktivnost i dijetu.

Gastrična traka

Operacija ugradnje gastrične trake je hirurška procedura lečenja prekomerne gojaznosti. Intervencija obuhvata postavljanje specijalne gastrične trake oko želuca poput stezanja kaiša oko pojasa. Na ovaj način se brže postiže osećaj sitosti kod pacijenta.

Kandidati za barijatrijsku hirurgiju

Kandidati se određuju nakon podvrgavanja pacijenta medicinskim pregledima od strane endokrinologa, dijabetologa, psihologa, psihijatra, nutricioniste, kardiologa i anesetziologa nakon čega će slučaj biti predstavljen konzilijumu barijatrijske ekipe lekara.

Zakažite besplatne konsultacije

Konsultacije podrazumevaju dolazak pacijenta u Opštu bolnicu Sava Surgery i razgovor tokom kojeg Vam predložimo adekvatan način lečenja i zajedno sa Vama donesemo odluku.

Konsultacije možete zakazati pozivom na broj 018 512 907