Artroskopija

Artroskopija predstavlja minimalno invazivnu alternativu klasičnim ortopedskim tehnikama koja se koristi za dijagnostiku i hirurško lečenje problema zglobova.

Izvodi se pomoću artroskopa – hirurškog instrumenta sa optičkim vlaknom i sočivom. Artroskop se uvodi u zglob kroz male rezove na koži, a kako je povezan sa video kamerom, strukture zgloba mogu se videti na monitoru. Veličina artroskopa zavisi od veličine zgloba koji se pregleda – koleno se, na primer, pregleda pomoću artroskopa prečnika 5mm. Postoje mali artroskopi, od svega 0,5mm u prečniku, koji se koriste na malim zglobovima poput ručnog zgloba.

Na taj način jasno može da se vidi u kakvom su stanju zglobna hrskavica, ligamenti, kapsula i druge zglobne strukture i doneti odluka o daljem lečenju.

Prednost artroskopske hirurgije u odnosu na klasičnu metodu je u tome što je manje invazivna, nanosi manju štetu vezivnom tkivu, obezbeđuje bolju vidljivost unutrašnjosti zgloba, skraćuje vreme oporavka nakon intervencije i smanjuje rizik od infekcije i postoperativnih komplikacija.

Preoperativna priprema uključuje klinički pregled pacijenta, laboratorijske analize, EKG i razgovor sa anesteziologom. Potrebno je da pacijent pruži na uvid svoju prethodnu medicinsku dokumentaciju i da podatke o lekovima koje redovno uzima.

U zavisnosti od stanja samog pacijenta nekada je neohodna preoperativna konsultacija lekara kod kojih se pacijent prethodno lečio ili dodatna radiološka dijagnostika.

Dan pred operaciju, preporučuje se laganija ishrana. Potrebno je  prekinuti sa unosom hrane i pića najmanje šest sati pre planirane operacije.

Prijem u bolnicu je, najčešće, na dan same operacije, u jutarnjim časovima.

Ova vrsta operacije može da se izvede u opštoj, regionalnoj – spinalnoj/epiduralnoj ili blok ansteziji. Odluka o vrsti anestezije donosi se u dogovoru anesteziologa sa pacijentom i zavisi najpre od stanja samog pacijenta i eventualnih pratećih bolesti.

Kroz minimalni hirurški rez uvodi se artroskop. Ukoliko je potrebno da se koriste drugi instrumenti da bi se određene strukture bolje videle, prave se dodatni rezovi kroz koje se ti instrumenti uvode. Kod artroskopske hirurgije, kroz dodatne male rezove se uvode instrumenti kojima se isecaju, odstranjuju ili ušivaju oštećene strukture. Po završetku procedure, artroskop se izvlači, rezovi se ušivaju i previju sterilnim zavojem.

Nakon same operacije i prestaka delovanja anestezije mogući su bolovi u kolenu koji se uspešno kupiraju analgeticima. Pacijentima je odmah dozvoljeno ustajanje i pun oslonac na operisanu nogu.

Planirani otpust iz bolnice je najčešće narednog dana. Pri otpustu, rane od operacije se previjaju i zakazuje se termin sledeće kontrole i skidanja konaca.

Nekoliko dana nakon artroskopije savetuje se mirovanje sa podignutom nogom i stavljanje hladnih obloga kako bi se smanjili otok i bol. Posle operacije se postepeno uvode vežbe koje će ojačati mišiće oko zgloba i sprečiti kontrakture okolnog mekog tkiva. Cilj je brzo i bezbedno postizanje stabilnosti, obima pokreta i snage , dok se istovremeno sprečava rast ožiljnog tkiva.

Moguće komplikacije su retke, a uključuju otok,  krvarenje unutar zgloba i infekciju zgloba, kao i tromboembolijske komplikacije.

Pacijent mora odmah da obavesti lekara ako oseti neobičan bol u zglobu, u slučaju otoka, crvenila ili osećaja toplote, kao i u slučaju povrede tog zgloba.