Operacije benignih tumora dojke

Dojka (lat. Mamma) je simetrični organ smešten na prednjoj strani grudnog koša, nekoliko centimetara u stranu od središnje linije. To je najveća kožna žlezda čovečijeg tela. Sastoji se od kože, potkožnog tkiva i žlezdanog tkiva (čini ga parenhim i stroma). Na sredini prednje površine dojke nalazi se bradavica na kojoj se otvara 15-25 mlečnih kanalića. Bradavica je okružena areolom, na kojoj se nalaze više malih “kvržica” koje se nazivaju Montgomerijevim tuberkulumima.

Svaka žena s vremena na vreme oseti bol u dojkama (Mastodynia). Ipak, velika većina tih slučajeva je potpuno bezopasne prirode jer su bolovi u dojkama kod žena relativno normalna pojava, posebno imajući u vidu PMS i slična stanja kada su u pitanju hormoni. U tim slučajevima se bolovi u dojkama javljaju obostrano. Ukoliko je bol lokalizovan samo na jednoj dojci, tada uzrok može biti mnogo opasniji, te je u takvim situacijama potrebno i adekvatno postupiti tj. javiti se lekaru.

Upala dojki (Mastitis) predstavlja upalni proces mlečne žlezde. Najčešće se dešava tokom prvih šest meseci dojenja bebe a glavni momenat u nastanku mastitisa je nepotpuno pražnjenje i zastoj mleka u dojkama. Najčešći izazivači su gram + koke (streptokoke, stafilokoke, pneumokoke) ili gram – Koli bakterije. Put ulaska patogenog agensa su ragade (pukotine na bradavicama).  Simptomi nastaju izenada. Žena ima bolove u dojci. Iznad bolnog mesta dojka je crvena, topla i jako bolna na dodir. Temperatura katkad može biti jako visoka, nekada i preko 38.5°C. Lečenje se u prvoj fazi bolesti sastoji u pražnjenju dojki. Ukoliko pražnjenje ne dovede do poboljšanja, lekar će vam propisati antibiotike. Nemojte prekidati sa antibioticima ukoliko ste osetili poboljšanje. Antibiotik neće naškoditi vašoj bebi.

U težim slučajevima je indikovano i hirurško lečenje mastitisa koje se ogleda u odstanjivanju upaljenog tkiva.

Fibroadenom je jasno ograničen, ovalan tumor, tvrde konzistencije i nekada se u narodu naziva i “miš u dojci” (mouse in breasts), zbog stalnog “bežanja” tumora pod prstima hirurga. Često ne daju nikakve simptome, što znači da je klinička slika u većini asimptomatska. Žene često samopregleđivanjem napipaju kvržicu u dojkama i ako nemaju nikakve simptome. Izuzetno se fibroadenomi manifestuju tupim bolovima u dojci, naročito pri palpaciji. Onog trenutka kada žena napipa promenu u dojci, potrebno je da se javi lekaru. Metode u postavljanju dijagnoze su: klinički pregled, radiloške metode, koje podrazumevaju ultrazvučni pregled dojki ili mamografiju (kod žena straijih od 40 godina). Definitivna dijagnoza se isključivo postavlja histopatološkom verifikacijom.

Kada se ultrazvučnim pregledom uoči tipičan fibroadenom u dojci savetuje se kontrola za 6 meseci, kako bi se pratile eventualne promene izgleda i dimenzija tumora. Ukoliko tumor ne raste značajno i ima sve tipične ultrazvučne karakteristike za fibroadenom, dalje kontrole se zakazuju na svakih godinu dana.

Ukoliko tumor raste onda je potrebna hirurška intervencija koja se sastoji u ekstirpaciji tumora uz histopatlošku verifikaciju.

Cista u tkivu dojke može da se napipa kao čvorić, međutim, cista zapravo predstavlja “kesicu” ispunjenu tečnošću. U nekim slučajevima, unutar ciste se mogu naći maligne ćelije, ali u najvećem broju slučajeva radi se o benignoj promeni koja ne uzrokuje nikakve tegobe, i vrlo često bude otkrivena slučajno, na rutinskom sistematskom pregledu.

Ciste na dojci se mogu javiti kod žena svih uzrasta, ali se najčešće dijagnostikuju kod žena pre menopauze, između 35-50 godina starosti. Cistične promene dojke mogu biti izolovane, kada postoji samo jedna cista u jednoj dojci, ili multiple, kada se u tkivu dojke može opipati veći broj odvojenih ili spojenih cisti. Karakteristično za ciste je da su prilikom opipavanja lako pokretne, jasnih ivica, što je važna razlika u odnosu na maligne promene, koje su uglavnom nejasnih ivica, i fiksirane za tkiva koja ih okružuju.

Većina cisti ne zahteva poseban tretman. Kada se jednom utvrdi njihovo postojanje, najčešće se samo prati njihov razvoj, redovnim kontrolnim pregledima. Kod mlađih žena, najbolji način pregleda je ultrazvuk dojke, kojim se veoma uspešno razlikuju cistične od solidnih (trvdih) struktura. U slučaju da narastu do većih dimenzija, ili uzrokuju česte i intenzivne simptome, hirurg može doneti odluku o operativnom uklanjanju cisti. Takođe, razlog za uklanjanje cisti može biti i sumnja na malignitet.