Operacija gojaznosti

Lečenje patološke gojaznosti

Gojaznost predstavlja problem savremenog društva i danas, zejedno sa kardiovaskularnim i malignim oboljenjima, spada u najčešće bolesti današnjice. Ekstremna gojaznost ozbiljno ugrožava zdravlje čoveka, pre svega kao faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih i srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, pa i drugih bolesti. Obično je rezultat složenog spleta genetskih faktora sa faktorima okoline i načinom života pojedinca, pa ju je ponekad teško lečiti konvencionalnim metodama kao što su dijeta, fizička aktivnost ili medikamenti. Barijatrijska hirurgija se, međutim, pokazala vrlo delotvornom za regulisanje prekomerne telesne težine uzrokovane masnim naslagama. Štaviše, nakon hirurških zahvata kojima se smanjuju zapremina želuca i količina hrane koja se unosi, odnosno redukuje apsorpcija hranjivih materija, sa smanjenjem telesne težine se uklanja i rizik za pojavu bolesti, ili se već postojeći komorbiditeti povlače, čak počinju da nestaju.

Barijatrijsko lečenje zahteva multidisciplinarni pristup. Neće svaki pacijent biti i kandidat za barijatrijsku hirurgiju. To se određuje nakon podvrgavanja pacijenta medicinskim pregledima od strane endokrinologa, dijabetologa, psihologa, psihijatra, nutricioniste, kardiologa i anesetziologa nakon čega će slučaj biti predstavljen konzilijumu barijatrijske ekipe lekara.

Indikacije za operaciju se postavljaju na osnovu protokola koji se primenjuju svuda u svetu:

  • Starost pacijenta između 18-60 godina
  • Indeks telesne mase (BMI) između 40-50 ili u slučajevima kada je indeks telesne mase manji (35-40) ali uz prisustvo drugih bolesti za koje se smatra da će smanjenje telesne težine dovesti do poboljšanja ili potpunog izlečenja (dijabetes tip 2, hipertenzija, Sleep apnea, oboljenje kostiju i zglobova)
  • Kada konzervativno lečenje nije dovelo do željenog gubitka telesne težine
  • Kod osoba kojima je smanjenje telesne težine neophodno radi neke druge hirurške intervencije nevezane za gojaznost

Metode barijatrijske hirurgije

  • Gastrični bajpas (Roux-en-Y gastric by-pass) – podrazumeva subtotalnu resekciju želuca sa gastroentero by-pass povezivanjem.
  • “Sleeve” gastrektomija – predstavlja hirurški popstupak prilikom koga se uklanja veliki deo želuca. Ostatak želuca nakon operacije ima izgled cevi, čime se smanjuje njegov kapacitet te se sa manjom količinom hrane postiže osećaj sitosti.

Neposredno posle operacije neophodno je da bolesnik primenjuje poseban režim ishrane a što zavisi od vrste operacije koja je primenjena. Posle operacije gastričnog bajpasa, bolesnici u prvih nedelju dana uz čaj i vodu unose samo tečnu hranu (proteinski napitak, jogurt, supa, tečnost od kompota). Zatim se tokom naredne 2-4 nedelje primenjuje pasirana, lako svarljiva hrana, a potom se prelazi na hranu koja je mlevena i izgnječena. U proseku posle 8 nedelja bolesnik ponovo može da konzumira uobičajenu čvrstu hranu, uz izuzetak nekih namirnica. Hranu je potrebno uzimati u više manjih obroka, jesti polako i dobro žvakati. Ne preporučuje se masna i slatka hrana (sokovi, slatkiši i sl.).

Specijalisti

dr Dragan Stefanović

Specijalista opšte hirurgije
Direktor bolnice

dr Slobodan Jovanović

Specijalista opšte hirurgije

dr Dragan Mihajlović

Specijalista opšte hirurgije - proktolog

dr Ana Jovanović

Specijalista opšte hirurgije

dr Aleksandar Jovanović

Specijalista opšte hirurgije

doc. dr Nebojša Ignjatović

Specijalista opšte hirurgije

dr Igor Đurišić

Specijalista opšte hirurgije