Laparoskopske i klasične operacije mioma

Šta su miomi na materici

Miomi na materici su dobroćudni tumori glatke muskulature materice koji se razvijaju na unutrašnjem ili spoljašnjem zidu materice.

Miomi se u odnosu na lokalizaciju dele na:

Cervikalni miom – koji se nalazi u grliću materice
Submukozni miom – nalazi se ispod sluznice materične duplje. Ukoliko sadrže peteljku, mogu da se spuštaju kroz kanal grlića materice i da završe u vagini
Subserozni miom
Intraligamentarni miom

Obično se javljaju u grupama i veličina im varira. Najčešće se javljaju kod žena u reproduktivnom periodu, starosti od 35 do 50 godina. Uzrok nastanka mioma na materici nije poznat, ali se pouzdano zna da njihov rast stimuliše hormon estrogen, te se tako povećavaju tokom trudnoće a smanjuju u menopauzi ili pak potpuno nestaju.

Svi miomi materice u početku su lokalizovani u zidu materice, a svojim daljim rastom razvijaju se ili prema šupljini materice, ili prema spolja, ili prema grliću materice. Mogu biti i na peteljci i da rastu kroz grlić materice prema vagini.

Simptomi

Bol i pritisak u maloj karlici
Produžene i obilne menstruacije (dovode do anemije)
Intramnestrualna neuredna krvarenja
Bolno i učestalo mokrenje
Bolni polni odnosi
Zatvor (otežano pražnjenje creva)
Bolovi u krstima

Simptomi zavise od veličine mioma i njihove lokalizacije. Neretko su miomi na materici uzrok steriliteta kod žena.

Diagnoza se najčešće postavlja na redovnom ginekološkom pregledu, a potvrđuje ultrazvukom prilikom kokjeg se utvrđuje tačna veličina i lokalizacija mioma.

Lečenje mioma na materici zavisi od veličine i lokalizacije mioma. Manji miomi, koji ne daju simptome i za koje je utvrđeno da nisu uzrok steriliteta, ne leče se. Potrebne su samo redovne kontrole da bi se pratio njihov rast do menopauze. Nekada je potrebno lečenje medikamentima da bi se smanjilo krvarenje i usporio rast mioma.

Laparoskopske / klasične operacije

Ukoliko tumori počnu naglo da rastu, ukoliko izazivaju obilna krvarenja ili zbog svoje veličine vrše pritisak na okolne organe, tada je jednini način lečenja operacija. Postoje dva hrurška pristupa: otklanjanje mioma i otklanjanje cele materice (histerektomija). Izbor zavisi od godina žene, od toga da li je rađala ili ne, od veličine i broja mioma.

Operacija može da se radi klasično, otvaranjem prednjeg trbušnog zida, vaginalno, laparoskopski i histeroskopski. U današnje vreme ginekolozi se sve češće odlučuju za laparoskopske operacije, jer se kod njih ne seče trubušni zid, već se rade kroz milimetarski rez, postoperativni bol je manji, oporavak je brži, manji su rizici od infekcija i priraslica.