Operacije bešike

Mokraćna bešika je organ koji služi kao rezervoar mokraće pristigle iz bubrega kroz ureter.

Ona menja oblik i veličinu u zavistonisti od količine urina u njoj. Oblik mokraćne bešike zavisi od količine mokraće u njoj. Njen kapacitet je oko 350ml a maksimalno je 1200ml. Puna mokraćna bešika je velika i oblika kruške, dok prazna bešika je oblika trougla sa jednim vrhom usmerenim ka napred.

Cystitis – Upala i infekcija mokraćne bešike može prouzrokovati akutan ili hronican bol, nelagodu i često mokrenje a nekada i pojava krvi u moraći može biti posledica upalnog procesa. Terapija je konzervativna, podrazumeva upotrebu antibiotika po antibiogramu dobijenog na osnovu pregleda mokraće ( urinokulture ). Ukoliko se ne leči upala može dobiti hroničan karakter ili da se proširi i na bubrege.

Kamen u mokraćnim kanalima se može formirati u bubregu i descendentnim putem uretera da se spusti u mokraćnu bešiku. Karakterističan znak za ovo stanje je intezivan bol u karlici koji se može javiti ako formirani kamen blokira protok urina kroz kanale. Ukoliko se kamen iz bešike na izbaci sa urinom, mora da se odstrani operacijom.

Ako je kamen manji moguće je da se izbaci na malo bolan način spontano putem mokraće, što takođe može biti praćeno krvarenjem. U nekim slučajevima može da dođe do zaglavljivanja kamena u mokraćnoj cevi što ukazuje da je potrebna endoskopska intervencija. Ukoliko se to ne desi spontano neophodno je izvršiti operaciju, kojoj može da prethodi litopeksija ili litotripsija, postupci razbijanja kamena velike velične.

Najefikasnije rešenje za ovaj problem je operacija kamena u bešici. Operaciji kamena u bešici se pristupa odmah ukoliko pacijent ima problem sa zadržavanjem urina, kako ne bi došlo do ozbiljnijih komplikacija. Kod pacijenata sa prekidom pražnjenja bešike mora vrlo brzo da se postavi urinarni kateter, ako nije moguće kroz mokraćnu cev, onda preko prednjeg trbušnog zida.

Malignomi mokraćne bešike su nepredvidiva bolest sa izrazitim malignim potencijalom. najčešće oboljevaju muškarci u šestoj i sedmoj deceniji života. Pored starosti, pušenje cigareta i preterano konzumiranje alkohola predstavljaju značajne faktore rizika. Osobe izložene aromatičnim aminima, industrijskim supstancama (industrija boje, farbe, tekstila i guma) su takođe pod povećanim rizikom. Maligniteti bešike se dele na karcinome (tumore epitelnog porekla) i sarkome (tumore porekla iz vezivnog tkiva), pri čemu su karcinomi značajno češći (96%).

Tranziciocelularni karcinom je karcionom prelaznog epitela (urotelijuma) predstavlja 80% svi maligniteta mokraćne bešike. Češći je kod muškaraca. Dve najznačajnije karakteristike tranziciocelularnog karcinoma su: multicentričnost- podrazumeva da se tumor javlja na više lokacija duž urinarnog trakta, i recidivantnost (relaps) – označava da se tumor često vraća čak i nakon uspešnog lečenja. Nažalost, kada se tumor vrati, on je po pravilu agresivniji i sa lošijom prognozom. Usled ovih osobina bitno je ići na redovne urološke kontrole i dijagnostiku (cistoskopija, CT urografija), kako bi se malignitet na vreme otkrio i lečio.

Skvamocelularni karcinom je dosta manje zastupljen od prethodnog tipa i javlja se kod svega 5% osoba. Ovaj tip maligniteta povezan je najčešće sa hroničnim zapaljenjem, te kasnijom skvamoznom metaplazijom, regurgitacijom urina ili hroničnom iritacijom zida bešike usled postojanja kamena. Za razliku od tranziciocelularnog, skvamocelularni karcinom bešike, javlja se 2 puta češće kod žena u odnosu na muškarce. Ovaj tip karcinoma najčešće zahvata lateralni zid bešike ili predeo trougla mokraćne bešike na zadnjem zidu, lokalno je invazivan, te često zahvata i okolne organe – prostata kod muškaraca, a materica i vagina kod žena.

Sarkomi su značajno ređi od karcinoma, obuhvatajući svega 3-4% svih malignih tumora bešike. Najčešći tip sarkoma bešike su rabdomiosarkomi.

Uobičajeni simptomi raka mokraćne bešike su problemi sa mokrenjem, krv u mokraći, bol i nemogućnost mokrenja. Međutim, ovi simptomi nisu spesifični samo za rak mokraćne bešike i mogu se javiti i kod mnogih drugih stanja koja nisu povezana sa rakom. Da bi se utvrdilo postojanje raka bešike, obavlja se pregled koji se naziva cistoskopija kojom se vrši uvid u unutrašnjost mokračne bešike i uretre. Definitivna dijagnoza se može potvrditi samo histopatološkim pregledom pri čemu se uzorci tkiva ispituju u laboratoriji. Ovaj pregled otkriva specifične karakteristike tumora i koristi se za utvrđivanje tipa raka bešike.

Pored fizikalnog ( urološkog ) pregleda od najvećeg značaja su ultrazvuk abdomena i male karlice, cistoskopija, CT urografija i magnetna rezonanca.

Bilo koje krvarenje iz urinarnog trakta zahteva ureterocistoskopiju. Ureterocistoskopija je pregled mokraćne bešike i mokraćne cevi. Urolog ubacuje osvetljenu cev sa kamerom ( ureterocistoskop ) u uretru da bi pregledao unutrašnjost bešike i mokraćne cevi. Lekar može ubaciti precizan hiruški instrument u cev cistoskopa kako bi direktnim uvidom uzeo uzorke tkiva tumora ili sa bilo kog drugog sumnjivog dela. Ovaj postupak zove se biopsija. U nekim slučajevima, lekar može odmah odstraniti ceo tumor, postupkom koji se naziva transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike (TUR mokraćne bešike).

TUR mokraćne bešike predstavlja jednu od terapijskih metoda kojom se tretiraju tumori koji su ograničeni samo na sluzokožu tj tumori u početnom stadijumu razvoja.

Ukoliko je bolest napredovala ( zahvatila ceo zid bešike ) ili pacijent nije dobro odreagovao na TUR mokraćne bešike onda se vrši radikalno uklanjanje mokraćne bešike.

Kod pacijenata sa invanzivnim tipom karcinoma se uz radikalnu operaciju bešike i okolnih zahvaćenih organa, primenjuje i hemioterapija. Nekada je potrebno primeniti i spoljašnju radioterapiju (zračenje), a u nekim slučajevima je prati i istovremena hemioterapija. Kod udaljenih metastaza se primenjuje sistemska hemioterapija.

Radikalna cistektomija  podrazumava uklanjanje mokraćne bešike sa pripadajućim limfnim čvorovima. Nekada je potrebno odstraniti i okolne organe: deo prostate i semenih vezikula kod muškaraca, a uterus i deo vagine kod žena, kao i delove zahvaćenih vena. Operacija dovodi do gubitka funkcije bešike, a to je skladištenje mokraće. Urinarna diverzija ( sprovođenje urina na novi izlaz )  moze biti ili uretra, koža trbuha ili završni deo debelog creva (rektosigmoidna diverzija). Pristup zavisi od stadijuma tumora, okolnih struktura koje mogu biti sačuvane nakon radikalne cistektomije, zdravstvenog stanja kao i odluke pacijenta. Mokraća se preusmerava na kesu koja je pričvršćena na kožu stomaka pacijenta ili se od tankog creva pravi nova bešika pa se urin izbacuje na ustaljeni način.

Stadium 0 i I obuhvata tumor ograničen na sluznicu (povrsinski sloj tkiva koji oblaže unutrašnjost mokraćne bešike).  Nakon cistoskopije, svim pacijentima se tumor uklanja transuretralnom resekcijom (TUR). Ovo bi eventualno moglo predstavljati i definitivno izlečenje ako bi ceo tumor bio uklonjen.  Ponekad se može primeniti adjuvantna  terapija, kao što su hemioterapija ili imunoterapija direktno u mokraćnu bešiku, u cilju sprečavanja ponovne pojave bolesti. Ukoliko ovi načini lečenja ne uspeju, uklanjanje mokraćne bešike (cistektomija) je naredna opcija.

Stadium II i III uključuje tumor koji zahvata mišićni sloj bešike ili se kroz bešiku proširio na okolna tkiva.  Preporučeno lečenje je radikalno uklanjanje mokraćne bešike, uključujući potpuno ili delimično uklanjanje nekih okolnih organa. Ovaj postupak može biti malo modifikovan kako bi se sačuvali organi što je više moguće.  Hemioterapija ili radioterapija se preporučuju pre operacije u cilju poboljšanja ishoda lečenja. Ako pacijent odbija operaciju ili ako pacijent nije dobrog opšteg stanja, radioterapija, agresivna transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike (TURBT) ili transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike u kombinaciji sa radioterapijom i/ili hemioterapijom neke su od opcija lečenja.

Stadijum IV predstavlja širenje tumora kroz mokraćnu bešiku u karlicu ili trbuh ili zahvatanje udaljenih organa. Hemioterapiji se daje prednost, jer je hiruško lečenje u ovoj fazi bolesti neefikasno. Operacija i radioterapija nakon hemioterapije dodatno mogu poboljšati lečenje. Radioterapija se može primeniti za ublažavanje bolova ili krvarenja.

Lečenje ponovne pojave bolesti (relaps) podrazumeva uglavnom onkološki tretman (hemioterapija).